Ljubica Dolašević-Čurguz

KAKO JE VIKANA POSTALA JEDAN OD STUBOVA SRPSKE COSPLAY SCENE

Ako želite da razumete domaći cosplay, morate da upoznate Ljubicu ili, kako je mnogi znaju, Vikanu, čiji ulazak u svet igara i kostima uopšte nije bio planiran. Bio je… sudbinski.

„World of Warcraft je moja prva velika gejming ljubav. A Vikana je moj lik warlock-a, koji je vremenom postao lični nadimak i umetničko ime.”

Ljubica je među prvim WoW igračima, iz doba kada su se serveri više rušili nego što su radili, a gejming bio ritual, a ne navika. Tokom prvog festivala japanske kulture – Japanizma, prvi put je čula za cosplay. Iako isprva nije znala šta je to tačno, bila je dovoljno zaintrigirana da podrobnije istraži ovaj vid kreativnog ispoljavanja.

„Anime mi je bio sladak, ali ja sam više volela srednjovekovnu estetiku. Trebalo je vremena da me cosplay osvoji, a potom i potpuno opsedne.”

OD LARP-a DO PRVOG TAKMIČENJA

Na početku, Ljubica je pravila kostime za LARP (Live Action Role-Play), kako za sebe tako i druge. U to davno vreme, oko 2010. godine, pre Aliekspresa i Temua, kada je sve moralo da se pravi ručno i gde je bilo dosta snalaženja i kreativnog krpljenja.

„Kada sam počinjala, bukvalno nisam imala ni osnovne stvari. Sve sam sama pravila. I grešila. Ali i učila. Cosplay jeste hobi, ali je i ozbiljna veština. Mnogo je kompleksnije od običnog maskenbala.“

Cosplay je spoj reči costume i play. Oni koji se bave ovim hobijem moraju da znaju da sami naprave svoj kostim, samim tim i da ovladaju mnoštvom veština poput šivenja, modelovanja materijala, krojenja, slikanja, šminkanja, a potom i glumom i scenskim nastupom. Jer podjednako bitno pravljenju kostima je i način na koji se oživljava karakter koga cosplayer tumači na sceni.

Ubrzo su stigle i prve nagrade. Za početak na Japanizmu, gde je njena mala grupa iz „D.Gray-man“ osvojila drugo mesto. U periodu od 2010. do 2013. Ljubica se redovno takmičila na domaćoj sceni. A onda je došao poziv koji je sve promenio. Srbija je prvi put slala reprezentaciju na evropsko cosplay takmičenje u Londonu.

Ljubica je u Srbiji pobedila konkurenciju svojom interpretacijom, i kostimom, lika Sare Kerigan iz igre „StarCraft“ i otišla na najveću cosplay pozornicu na svetu.

LONDON: PRITISAK, PANIKA I NAGRADA KOJA SE NE ZABORAVLJA

Put do Londona bio je sve, samo ne glamurozan. Priprema dokumentacije, stres, pritisak reprezentacije…

„Prvi put u životu imala sam ozbiljan nervni slom. Pet dana nisam mogla da govorim. Samo sam klimala glavom i nadala se da će sve biti u redu.“

Međutim, čim je sletela, sve se preokrenulo. Bugarska ekipa je donela banicu, a Britanci su je dočekali kao najboljeg drugara koga nisu videli sto godina. Samo takmičenje je bilo naporno, sudije stroge a pravila vrlo kruta. Iako nije osvojila prvo mesto, dobila je nešto jednako vredno: nagradu žirija.

„Rekli su mi: u našim očima ti si pobedila, ali zbog strogih pravila ne možemo da ti damo prvo mesto. Zbog ovog presedana, sledeće godine uvedena je nagrada ’Jury’s Favorite’.“

U Londonu je upoznala organizatore drugih evropskih konvencija, što je otvorilo vrata za dalja gostovanja, predavanja i žiriranja, posebno u Sofiji, Zagrebu i Beču.

OD TAKMIČARKE DO ORGANIZATORKE: RAĐA SE VALINOR

Ljubica je studirala Filološki fakultet, ali „za leba“ se bavila izradom kostima, scenografije, šminkanjem i pomalo glumom unutar domaće filmske industrije. Iako je ušla u cosplay svet kao takmičarka, ubrzo je shvatila da želi, i može, da doprinese ovoj niši kao producent i organizator.

Sa svojim najboljim drugarom, deverom i cosplay partnerom Bogdanom je osnovala udruženje Valinor. Kroz Valinor, Ljubica i Bogdan su organizovali festivale, radionice, predavanja, cosplay programe i učestvovali kao ko-organizatori na mnogim domaćim dešavanjima, poput Games.con-a.

„Bogdan je za mene porodica. Ne znam kako bih organizovala bilo šta bez njega. Bili smo ekipa koja je stalno negde putovala: Sofija, Beč, Zagreb, Budimpešta… Učili smo kako rade velike konvencije i primenjivali stečeno znanje na domaćem terenu.“

GAMES.CON: NAJVAŽNIJA SCENA DOMAĆEG COSPLAYA

Danas Ljubica i Bogdan vode cosplay program na najvećem domaćem festivalu gejminga i pop kulture, Games.con-u.

„Ljudi misle da je lako izaći na scenu i pričati u mikrofon. Ali vođenje programa zahteva dosta pripreme. Svoje govore i prezentacije spremam, i vežbam, nedeljama unapred. Nema improvizacije, jer je bitno da se svaki takmičar predstavi kako dolikuje. I da se niko ne uvredi ili oseti da mu je posvećeno manje pažnje tokom introa. Publika vidi samo šarm i opuštenost, ali iza svega stoji detaljna režija.“

Games.con je postao svojevrsno merilo razvoja domaće cosplay scene. Broj takmičara raste iz godine u godinu. Recimo, od 2019. svake godine na takmičenju se pojavi novih 15 do 20 mladih lica. Prošle godine je na Games.con-u bilo preko 90 takmičara samo iz Srbije.

„Za razliku od konvencija u regionu, srpska scena jeste mala, ali je neizmerno talentovana.“

ZANAT OD KOGA SE NE ODUSTAJE

Za Ljubicu, cosplay predstavlja spoj raznih zanata: rad sa penom a kasnije vorblom, modeliranje i 3D print, šivenje, šminka, izrada perike, gluma…

Početnicima uvek preporučuje rad sa EVA penom jer je laka za modelovanje, a kada se malo izvešte mogu da pređu na vorblu, vrstu termoplastike. Međutim i ovaj materijal polako odlazi u zaborav jer postoje moderne varijacije koje su lakše za rad a izdržljivije. Sa druge stane, cosplay zajednica je podeljena oko upotrebe 3D printa. Neki su za, neki nisu, jer nije tako lako dokazati šta je kupljeni model a šta je neko sam modelovao.

Šivenje kostima je osnovni i najzahtevniji zanat svakog cosplayer-a, jer pored poznavanja tipa i konstrukcije materijala, treba imati strpljenja i kvalitetnu šivaću mašinu. Što se šminke tiče, ona je apsolutno neophodna za oživljavanje lika.

„Šminka je čudo. Nekad ti treba samo malo konture da postaneš potpuno drugi lik.“

Izrada perike je za neke umetnost, a za neke pakao na zemlji, međutim nove generacije cosplayer-a su veoma talentovani vlasuljari, koji prave sopstvene perike od nule. Takođe, potrebno je i elementarno poznavanje tehnika glume i scenskog performansa jer…

„Kostim je samo pola posla. Druga polovina je performans.“

PROFESIONALNI RAD I DISNEY ISKUSTVO

Cosplay je istovremeno i hobi i profesija. Većina cosplayer-a se „penzioniše“ između 35. i 40. godine života, jer se do tada promene prioriteti i izbor postaje ili će se preći u „profesionalce“ ili će se kostimi okačiti o klin uz sećanja na druženje, putovanja i avanture tokom nastupa.

Ljubici je bavljenjem ovom profesijom otvorio mnoga vrata, od televizije preko marketinga, marketinških kampanja, saradnje sa domaćim filmadžijama pa sve do saradnje sa studijom Dizni, koju opisuje kao mešavinu neverovatne profesionalnosti i totalne paranoje usled apsurdnih nivoa tajnosti koje studio zahteva od svojih saradnika.

„To su projekti gde ne smeš da izustiš ništa, čak ni kad radiš sa ljudima koji imaju isti ugovor kao ti, jer je NDA takav da si baš ozbiljno nadrljao ako nešto slučajno procuri. Ali činjenica je da je profesionalno bavljenje cosplay-om mnogima bila odskočna daska za dalju karijeru.“

BUDUĆNOST: VIŠE OD KOSTIMA

Scena u Srbiji se širi iz godine u godinu, sa rastućim potencijalom za internacionalnu saradnju, kvalitetnije događaje i masovnije takmičenje širom zemlje. Iako se više ne takmiči, Ljubica ne planira da se penzioniše.

„Ne mogu da odem iz ovoga. Previše volim scenu, volim ljude na njoj, volim taj trenutak na bini.“

Ljubici je cosplay doneo prijatelje, karijeru, putovanja i svet u kom može da bude sve što zamisli i kaže da najviše voli kada joj mladi pošalju fotografiju prvog kostima jer zna da je njeno vokalno bavljenje ovim hobijem nekoj mladoj duši otvorilo vrata u kreativnost.

„Cosplay mi je dao više nego što sam tražila. I zato ga biram iz početka, svaki put.“